Хидросфера
Презентација:http://www.slideshare.net/lucidobg/hidrosfera-29550009
ХИДРОЛОГИЈА
проучава сву воду на Земљи
Све океане и мора (Светско море) проучава
ОКЕАНОЛОГИЈА
Океани: Тихи океан, Атлантски океан, Индијски океан и Северни ледени океан.
По неким поделама издваја се и пети, Јужни океан.
Презентација
Хоризонтална подела Светског мора
https://prezi.com/nsi9z-671ogb/hidrosfera/
Ширење цунамија
Највећи морски таласи (цунами) настају деловањем земљотреса, у случају када је епицентар на дну океана.
___Питања________________________________
1. Како настају таласи?
2. Шта је цунами?
Таласи настају деловањем ветра који покреће површински слој воде. Највећи таласи на Земљи цунами не настају на овај начин, они настају када дође до земљотреса на дну мора или океана.
3. Како морске струје утичу на климу околног копна?
Морске струје се деле на топле и хладне.
Топле струје се крећу из тропских ка поларним областима и знатно повећавају температуру ваздуха у њима.
Хладне морске струје се крећу из области већих географских ширина ка екватору и хладе ваздух у суптропским областима.
4. Шта је Ел нињо и зашто до њега долази?
Загревање воде у приобалном делу
Перуа значи више падавина на том подручју. Кише доводе до тога да
пустиње цветају. Када су обилне, кише могу преплавити
ту регију.
______Питања__________________________________________________________________
1.Каква је разлика између језера, криптодепресија и депресија?
Језеро-и површина и дно су изнад нивоа мора.
Криптодепресија-површина је изнад нивоа мора, а дно је испод нивоа мора.
Депресија-и површина и дно су испод нивоа мора
2. Како су настала тектонска језера?
Тектонска језера су настала у котлинама спуштањем раседа у Земљиној кори. Те котлине су испуњене водом и на тај начин су настала тектонска језера.
3. Где и на који начин се образују мртваје?
Мртваје су речна језера, настала су у непуштеним речним коритима (меандрима)
4. Каквог порекла могу да буду акумулативна језера?
Ледничка
Крашка
Лагуне и лимани
5.Која су највећа језера у нашој земљи?
Највећа језера у нашој земљи су вештачка језера, највеће је Ђердапско језеро.
6. Шта су планктон, нектон и бентос?
Планктон-ситни организми на површини језера
Нектон-организми који се крећу по језеру
Бентос-организми који живе на дну језера
7. Шта је еутрофикација језера и зашто до ње долази?
Еутрофикација је процес током којег вегетација буја у приобалном појасу језера и претвара га у мочвару.
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
510 000 000 km2
100%
ПОВРШИНА ОКЕАНА ПОВРШИНА КОПНА
360 000 000 km2 150 000 000 km2
71% 29%проучава сву воду на Земљи
Све океане и мора (Светско море) проучава
ОКЕАНОЛОГИЈА
По неким поделама издваја се и пети, Јужни океан.
Презентација
Хоризонтална подела Светског мора
_______Питања____________________________
1. Какав је распоред мора и копна на Земљи и како изгледа хоризонтална подела Светског мора?
Од укупне површине Земље око 71% заузима Светско море, а око 29% заузимају континенти (копно).
Највеће водене површине на копну су океани, има их 4 (Тихи, Атлантски, Индијски и Северни ледени океан) а по неким поделама их има 5 (Јужни океан).
2. Мора се разликују по свом положају. Коме типу припадају Азовско, Карипско, Коралско и Персијско море.
Азовско море спада у средоземна мора, са свих страна је окружено копном.
Карипско море се ослања на обалу Средње и Јужне Америке због чега се може сврстати у ивична мора, али добрим делом је окружено острвима, тако да можемо рећи да спада у међуострвска мора.
(ИСТО ВАЖИ И ЗА КОРАЛСКО МОРЕ АЛИ СЕ ОНО ПРЕ МОЖЕ СВРСТАТИ У ИВИЧНА МОРА ЈЕР СЕ ОСЛАЊА НА СЕВЕРОИСТОЧНУ ОБАЛУ АУСТРАЛИЈЕ)
Коралско море
Персијско море (Персијски залив) спада у средоземна мора
3. По чему се разликују ријаси од фјордова?
Ријаси су заливи који су настали потапањем речних токова, фјордови су настали потапањем долина којима су се кретали ледници.
Ријаси су заливи који су настали потапањем речних токова, фјордови су настали потапањем долина којима су се кретали ледници.
4. У чему је сличност рељефа дна Тихог, Атлантског и Индијског океана?
На дну океана формирала су се узвишења и удубљења слична онима на континентима. Као што на копну постоје планине, котлине и разна друга узвишења и удубљења, ови облици рељефа постоје и на дну океана.
На дну океана формирала су се узвишења и удубљења слична онима на континентима. Као што на копну постоје планине, котлине и разна друга узвишења и удубљења, ови облици рељефа постоје и на дну океана.
__________________________________________
Хемијске и физичке особине морске воде
Све особине морске воде о којима је овде реч, директно или индиректно, зависе од Сунчеве светлости и географског положаја мора.
Сва вода која се налази ближе екватору добија највише Сунчеве топлоте, зраци Сунца око екватора падају под највећим углом и највише загревају воду. То директно или индиректно утиче на салинитет, температуру воде, провидност, боју и светлуцање.
___Питања________________________________
1. Зашто се поједини делови мора разликују у погледу сланости воде?
2. Због чега је Атлантски океан хладнији од Тихог океана?
Атлантски океан је најужи у тропском појасу, где је најтоплије. Тихи океан је у том делу најшири и због тога поседује много већу количину топле воде од осталих океана.
3. Каквог је порекла лед у мору?
Лед у море доспева отапањем поларних области. У море и океан га могу донети и реке приликом отапања снега у пролеће.
4. Која су мора провиднија-тропска или поларна и зашто?
Тропска мора су провиднија од поларних
На провидност утичу Сунце, падавине, узбурканост мора, облачност и микроорганизми који живе у површинском слоју воде.
-На тропска мора сунчева светлост пада под великим углом, због тога је већа провидност.
- Поларна мора имају већу количину падавина, већа је облачност и узбурканост мора што смањује провидност.
-Тропска мора имају сланију воду, због тога у њима живи мање микроорганизама и планктона у површинском слоју па им је провидност већа.
5. Како салинитет утиче на боју морске воде?
Топла мора која имају велики салинитет имају плаву воду. Због великог салинитета сиромашна су планктоном који знатно утиче на боју воде. Пошто је вода слана и сиромашна планктоном, боја је плава, тамо где има планктона, према поларним областим, вода је зеленкастија.
6. Чиме се објашњава светлуцање мора?
Приликом загревања вода испарава, прелази из течног у гасовито стање. Соли које се налазе у води не испаравају, гомилају се и на тај начин повећавају салинитет морске воде. Због тога је највећи салинитет мора у суптропским и тропским областима (нешто мање у тропским областима око екватора јер тамо пада доста кише која смањује салинитет). Када кренемо од суптропских области према северном и јужном полу салинитет се константно смањује јер је према половим мање испаравање воде.
Што више притока има неко море, салинитет је мањи јер реке уносе са копна велику количину слатке воде у море или океан.
2. Због чега је Атлантски океан хладнији од Тихог океана?
3. Каквог је порекла лед у мору?
4. Која су мора провиднија-тропска или поларна и зашто?
Тропска мора су провиднија од поларних
На провидност утичу Сунце, падавине, узбурканост мора, облачност и микроорганизми који живе у површинском слоју воде.
-На тропска мора сунчева светлост пада под великим углом, због тога је већа провидност.
- Поларна мора имају већу количину падавина, већа је облачност и узбурканост мора што смањује провидност.
-Тропска мора имају сланију воду, због тога у њима живи мање микроорганизама и планктона у површинском слоју па им је провидност већа.
За мерење провидности воде користи се Секијев котур.
5. Како салинитет утиче на боју морске воде?
Топла мора која имају велики салинитет имају плаву воду. Због великог салинитета сиромашна су планктоном који знатно утиче на боју воде. Пошто је вода слана и сиромашна планктоном, боја је плава, тамо где има планктона, према поларним областим, вода је зеленкастија.
6. Чиме се објашњава светлуцање мора?
Светлуцање се јавља у свим морима, а нарочито је карактеристично за топла мора у току топлијег дела године. То светлуцање производе организми који живе у мору, бактерије, алге, медузе итд. Неки организми светлост производе приликом дисања а код неких је то одбрамбени механизам од непријатеља.
__________________________________________
Кретање морске воде
Начини кретања морске воде:
1. Морски таласи
2. Морске струје
3. Морске мене (плима и осека)
Морски таласи
Начини кретања морске воде:
1. Морски таласи
2. Морске струје
3. Морске мене (плима и осека)
Морски таласи
Морски таласи (не рачунајући цунами) настају деловањем ветра.
Највећи морски таласи (цунами) настају деловањем земљотреса, у случају када је епицентар на дну океана.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Морске струје
Морске струје
Карта морских струја- црвеним
стрелицама обележене су топле, а плавим хладне морске струје. На западну
обалу Европе утиче топла Голфска струја која настаје у Мексичком
заливу.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Морска доба
(морске мене)
плима и осека
Морска доба
(морске мене)
плима и осека
Mорске мене настају деловањем Месеца.
Месец
привлачи воду Светског океана и ствара плимско испупчење, једно тачно
испод себе а друго на супротној страни Земље. На пола пута између њих, са
обе стране, јавља се осека.
ОСЕКА И ПЛИМА
___Питања________________________________
1. Како настају таласи?
2. Шта је цунами?
Таласи настају деловањем ветра који покреће површински слој воде. Највећи таласи на Земљи цунами не настају на овај начин, они настају када дође до земљотреса на дну мора или океана.
3. Како морске струје утичу на климу околног копна?
Морске струје се деле на топле и хладне.
Топле струје се крећу из тропских ка поларним областима и знатно повећавају температуру ваздуха у њима.
Хладне морске струје се крећу из области већих географских ширина ка екватору и хладе ваздух у суптропским областима.
Ово је лепо објашњено у књизи на крају 122. и почетку 123. стране.
4. Шта је Ел нињо и зашто до њега долази?
Све почиње загревањем воде
Ел Нињо је само топла морска струја која се јавља уз обалу Перуа
сваке две године до седам година. Пошто се те топле струје углавном јављају о Божићу, добиле су
назив Ел Нињо, што на шпанском значи мали Исус.
Поред тога, горњи топлији водени појас спречава хладније
воде пуне хранљивих састојака да допру до површине. Зато многа морска
бића, чак и неке птице, одлазе с тог подручја у потрази за храном. Зато
се последице дејства Ел Ниња осећају и на другим местима далеко од
перуанског приморја.
5. Шта утиче на појаву плиме и осеке?
Главни узрок морских доба је привлачна сила Месеца, мада на њихову појаву утичу и Сунце и центрифугална сила која настаје при окретању Земље.
6. Када су морска доба најјаче, а када најслабије изражена?
Морска доба су најизразитија у време младог и пуног Месеца, јер се тад Месец, Сунце и Земља налазе у истој линији. Тада Месец и Сунце делују заједничким силама на Земљу.
У доба прве и последње четврти Месеца, Земља, Месец и Сунце заклапају угао од 90 степени, привлачне силе Сунца и Месеца се међусобно одузимају па су морска доба слабије изражена.
__________________________________________
___________________________________________
5. Шта утиче на појаву плиме и осеке?
Главни узрок морских доба је привлачна сила Месеца, мада на њихову појаву утичу и Сунце и центрифугална сила која настаје при окретању Земље.
6. Када су морска доба најјаче, а када најслабије изражена?
Морска доба су најизразитија у време младог и пуног Месеца, јер се тад Месец, Сунце и Земља налазе у истој линији. Тада Месец и Сунце делују заједничким силама на Земљу.
У доба прве и последње четврти Месеца, Земља, Месец и Сунце заклапају угао од 90 степени, привлачне силе Сунца и Месеца се међусобно одузимају па су морска доба слабије изражена.
__________________________________________
Подземне воде
1. У чему је разлика између фреатске и артешке воде?
Фреатска вода се налази на мањој дубини од артешке.
2. Како функционишу потајнице?
Потајнице су врста извора који избацују воду повремено. Вода се акумулира у подземном резервоару и излази на површину само кад се напуни до одређеног нивоа. У влажнијем периоду године вода излази чешће, а у сушнијем не избија на површину по неколико дана.
3. Где се јављају гејзери?
Гејзери се јављају на местима где су некада вулкани били активни.
4. Шта је хидрогеотермална енергија и у које сврхе се користи?
Хидрогеотермална енергија је енергија Земљине унутрашњости. Може се користити за добијање електричне енергије, грејање станова, грејање стакленика, на фармама, у индустрији...
__________________________________________
Р е к е
_____Питања______________________________
1. Како настаје река?
Извор је место где река настаје. Извор може да буде врело, језеро, крај ледника, мочвара, а река може да настане и када се споје две реке.
2. Које су основне карактеристике делте?
Делта је тип ушћа где се главни речни ток рачва на више мањих рукаваца.
3. На који начин се одређује просечан пад речног тока?
Ако поделимо укупан пад реке, а то је висинска разлика између извора и ушћа, са укупном дужином тока, добијамо просечан пад речног тока.
4. Шта је речна мрежа, а шта речни слив?
Речну мрежу чине сви водени токови на одређеној територији.
Речни слив је територија са које сва вода отиче у одређени речни систем
5. Које реке у нашој земљи припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора?
Језера
______Питања__________________________________________________________________
1.Каква је разлика између језера, криптодепресија и депресија?
Језеро-и површина и дно су изнад нивоа мора.
Криптодепресија-површина је изнад нивоа мора, а дно је испод нивоа мора.
Депресија-и површина и дно су испод нивоа мора
2. Како су настала тектонска језера?
Тектонска језера су настала у котлинама спуштањем раседа у Земљиној кори. Те котлине су испуњене водом и на тај начин су настала тектонска језера.
3. Где и на који начин се образују мртваје?
Мртваје су речна језера, настала су у непуштеним речним коритима (меандрима)
4. Каквог порекла могу да буду акумулативна језера?
Ледничка
Крашка
Лагуне и лимани
5.Која су највећа језера у нашој земљи?
Највећа језера у нашој земљи су вештачка језера, највеће је Ђердапско језеро.
6. Шта су планктон, нектон и бентос?
Планктон-ситни организми на површини језера
Нектон-организми који се крећу по језеру
Бентос-организми који живе на дну језера
7. Шта је еутрофикација језера и зашто до ње долази?
Еутрофикација је процес током којег вегетација буја у приобалном појасу језера и претвара га у мочвару.
No comments:
Post a Comment